Borisav Stanković - Nečista krv

Došlo je vreme i da komentarišemo knjigu koju smo imali da pročitamo u okviru Book club-a... Prijavilo se dosta ljudi koji bi učestvovali u diskusiji oko ,,Nečiste krvi'', Bore Stankovića.

Mislim da možemo krenuti...
Vaši utisci?
Sofka i ljudi oko nje?
Stankovićev stil?

Izvolite...

Ja nisam završila ovu knjigu iako mislim da sigurno nije loša. Samo, ja sam mlađa od vas, ipak, vi ste mnogo stariji i više vas ovakve stvari interesuju, i bolje ih razumete. Izvinite

Still_dreaming ::Vaši utisci?
Sofka i ljudi oko nje?
Stankovićev stil?

Evo ja ću probiti led
Jako dugo nisam pročitala ništa iz srpske književnosti, a pogotovo ne iz tog razdoblja i jedino mi je žao što ne poznajem dovoljno povijesni okvir jer mislim da bih tada i puno bolje shvatila sam roman. Ovako mi se čini da su tu sukobljena dva svijeta - aristokratski i seljački (ako griješim - ispravite me!). Ono što mi je svakako bilo zanimljivije pratiti je lik Sofke. Prvo mišljenje koje mi se stvorilo bilo je da je sebična, zaljubljena u samu sebe, uobražena... sve dok nisam razmislila o prvom poglavlju gdje su joj opisani preci i dok sve to nisam povezala s naslovom. Podsjetilo me to na naturalizam zato što je ono "biološko" čitavo vrijeme upravljalo ne samo Sofkom, nego i svim njezinim precima. Prema tome, nije ni ona mogla drukčije završiti, kao da je njezina sudbina bila zapisana...
Što se tiče Stankovićevog stila, bilo mi je malo teže čitati zbog svih tih silnih turcizama (pogotovo kada opisuje odjeću, nisam ju uopće mogla zamisliti). Ali opet vjerujem da je to odraz vremena o kojemu piše i da je na taj način uvjerljiviji.

Radujem se daljoj raspravi jer još nisam rekla sve što sam htjela

Shelly Stoudes :: Ja nisam završila ovu knjigu iako mislim da sigurno nije loša. Samo, ja sam mlađa od vas, ipak, vi ste mnogo stariji i više vas ovakve stvari interesuju, i bolje ih razumete. Izvinite

Ma nemaš brige; zato ovo i nije prava lektira i neće biti kažnjen nitko tko ju nije pročitao A ako ipak pročitaš knjigu, uvijek ovdje možeš ostaviti svoj komentar!

Stankovića sam čitao i ranije, ali utisak nije bio ovako dobar, verovatno zato što sam tada bio mlad pa mi je kao jedina scena ostalo Sofkino šaranje po pepelu, tj. njena rezignacija od svega - od sveta i ljudi, od samog života.

Sofka je žrtva vremena. I verovatno nije jedina koja je tako prošla, nego samo jedna od mnogih u to doba. Koliko god se ona otimala tadašnjim društvenim konvencijama ipak je na kraju bila uvčena u njih i pritisnuta celom njihovom težinom. Uverena u svoju posebnost, nije mogla da izdrži omču društva oko vrata. Oseća se dosta kajanja kod Sofke u Stankovićevim rečenicama ,,I bar da je tada..... ali nije.'' Čitajući, video sam snažnu ličnost, jaču od svih ličnosti u romanu, jednog izuzetnog junaka - Sofku. Ali baš zato što je bila jaka, noseći sve one slabe oko sebe i trudeći se da im pomogne i podigne ih, na kraju je bila zatrpana njihovom težinom.

Stanković je pisao iz Sofkine perspektive. Sve je sagledano kroz njene oči, iz njenog ugla. Svi su okarakterisani onako kako ih je ona videla. Ceo svet se prolama kroz nju, zbog njenog još jačeg opisa. Mislim da je Stanković tako uradio da bi što više do izražaja došla sama ličnost Sofkina i da bi samim tim i njena tragedija izgledala veća - iz jedne krajnosti u drugu. Ali opet, Sofka je i u onoj drugoj krajnosti očuvala svoj ponos ako ništa drugo.

Naizgled preteran opis svadbe i veselja protegnut preko trećine romana, bio je ustvari preko potreban Stankoviću da Sofku iscrta jasno, kristalno jasno svima onima koji žele da je upoznaju do kraja. Ja imam osećaj kao da sam je upoznao. Iako je Sofka predstavnik svih onih unesrećenih ena toga doba, ja sam upoznao samo jednu - Sofku.

I na kraju, Sofka je izgubila svoju lepotu. Ali su joj i dalje ostale one tanke i vlaže usne. Iste, kao netaknute. Sofka je još uvek želela da ih ljubi ,,onaj njen''. To Stanković ne kaže otvoreno, ali se to ipak vidi...
____________________________

Ni ja nisam sve rekao... Imam utisak kao da sam nešto propustio. Tj., kao da sam dosta propustio. Eto me opet kasnije.

Heee-eeej! Hoće li se još neko oglasiti?
Ja čekam nekog, pa da se nadovežem jer ovako sam zakucao i ne znam šta bih još rekao a znam da ima još da se priča...

Pa ja isto čekam da se javi netko treći, ali izgleda da ćemo ipak morati sami nastaviti...

Still_dreaming :: Uverena u svoju posebnost, nije mogla da izdrži omču društva oko vrata. Oseća se dosta kajanja kod Sofke u Stankovićevim rečenicama ,,I bar da je tada..... ali nije.'' Čitajući, video sam snažnu ličnost, jaču od svih ličnosti u romanu, jednog izuzetnog junaka - Sofku. Ali baš zato što je bila jaka, noseći sve one slabe oko sebe i trudeći se da im pomogne i podigne ih, na kraju je bila zatrpana njihovom težinom.

Da, mene je baš taj trenutak kada se ona ipak odlučila žrtvovati za svog oca i njihovo "bogatstvo" razuvjerio u tome da je Sofka sebična. A to me je opet s druge strane razočaralo. Kada je došla do oca i rekla mu - Ja ne mogu... i neću - pomislila sam - bravo curo, budi odmetnik, ne daj da ti drugi kroje život! No, kao što kažeš, trudila se da svima pomogne i to ju je koštalo...

Still_dreaming ::I na kraju, Sofka je izgubila svoju lepotu. Ali su joj i dalje ostale one tanke i vlaže usne. Iste, kao netaknute. Sofka je još uvek želela da ih ljubi ,,onaj njen''. To Stanković ne kaže otvoreno, ali se to ipak vidi...

Upravo me se taj kraj jako dojmio, baš to kad opisuje njezine usne. To mi se učinio kao neki tračak nade, da ipak nije sve gotovo...

Što misliš (ili da ipak kažem - mislite - možda se javi još netko) o ostalim likovima? Mislim da se o gazda Marku može dosta toga reći, ali o tome ću kasnije...

Iako nisam bila tu kad ste citali ovu knjigu, ja sam je procitala nekoliko godina ranije kao lektiru u skoli
mogu reci da je ovo jedna od rijetkih lektira koje sam procitala do kraja i koje su mi se bas svidjele
Zaista je interesanto kako opisuje Sofku i njen zivot sa muzem mladjim od nje, koji je ustvari bio djecak kad se udala i kako ostaje sa njim dok je on maltretira i tuce samo zbog ljubavi
Zaista ne mogu puno toga da kazem jer sam neke stvari zaboravila

Neyra ::Zaista je interesanto kako opisuje Sofku i njen zivot sa muzem mladjim od nje, koji je ustvari bio djecak kad se udala i kako ostaje sa njim dok je on maltretira i tuce samo zbog ljubavi

Drago mi je što si se i ti pridružila komentiranju Vjerujem da si dosta toga zaboravila, ja sam ju tek nedavno pročitala pa se svejedno više ne sjećam svih detalja...

Ali ne bih rekla da je Sofka ostala s mužem i trpila maltretiranje zbog ljubavi... Meni je to više bilo žrtvovanje (iako kasnije i nije imala dobar razlog za to - mislim na onaj dio nakon što je njezin otac dobio novac)... ili kao da je zbog nečega na taj način kažnjavala samu sebe.

Inače me općenito zanima to nasilje nad ženama... Svijet je postao moderniji, ali nasilje se i dalje nastavlja, žene i dalje ne govore o tome, i dalje trpe... Tužno!

Tek sad sam se setio da sam ovde ostao dužan odgovor... Izvini polly... Prvo sam hteo da sačekam da još neko odgovori, a onda sam zaboravio...

Pitala si za Marka... Kao što je Sofka bila primer mlade žene toga vremena, tako je i Marko bio primer muške moći istog tog vremena. Zaštitinički nastrojen prema svima, a ustvari tim stavom najviše je štitio sebe. Rečeno je da su se svi osećali sigurno dok je on tu. A opet, svi su štitili njega. Netrpeljivost prema svojoj ženi i darežljivost prema Sofki... Ustvari je sve radio planski. Hteo je Sofku za sebe, kao što je njegov otac verovatno imao njegovu ženu. Neko bi pomislio da je to loš čovek, ali nije... On je samo hteo da bude kao drugi, ništa više. I sve je uradio da bude, ali na kraju nije mogao. U njemu se probudio onaj čovek kojeg je sakrio od drugih duboko iza svojih oštrih očiju... Taj čovek koji se ponovo rodio u obeznanjenom stanju na Sofkinom pragu nije pustio da ga više čuvaju... Nije hteo da digne ruku na sebe - hteo je da to uradi neko drugi za njega. Nije oprostio sebi to što je mislio da može biti kao drugi...

Ipak, meni je fascinantniji lik Sofkinog oca - Mite... Voleo bih da čujem mišljenje o njemu...

Eh, i ja stalno čekam da se još netko javi, bilo nas se više prijavilo za ovu knjigu, ali izgleda da ćemo ju samo nas dvoje komentirati...

Iskreno, već sam lagano počela zaboravljati detalje, ali potrudit ću se da odgovorim što bolje mogu...

Still_dreaming ::Netrpeljivost prema svojoj ženi i darežljivost prema Sofki... Ustvari je sve radio planski. Hteo je Sofku za sebe, kao što je njegov otac verovatno imao njegovu ženu. Neko bi pomislio da je to loš čovek, ali nije... On je samo hteo da bude kao drugi, ništa više. I sve je uradio da bude, ali na kraju nije mogao.

Slažem se u vezi svega što si rekao o Marku. Upravo i ja mislim da je radio isto ono što i njegov otac zato što je mislio da je to ispravno. Ako je morao kao mladić oženiti ženu koju ne voli, htio je da to uradi i njegov sin. Ako je njegov otac mogao biti s njegovom ženom, mogao je i on biti sa ženom svoga sina... ali na kraju ipak nije mogao... Zanimljiva mi je ta njegova ravnodušnost prema vlastitoj ženi i strast koju osjeća prema Sofki...

Still_dreaming ::Ipak, meni je fascinantniji lik Sofkinog oca - Mite... Voleo bih da čujem mišljenje o njemu...

Huh, bojim se da ću ovdje nabacati sve čega se sjetim, jer mi je stvarno dosta toga u magli... nadam se da neće biti baš nepovezano...
Pa ovako... prvo mi pada napamet ono kada se on ženio, tj. kada je mogao birati između bogate i priproste ili siromašne i lijepe žene (nadam se da sam dobro upamtila) pa je odabrao ovu drugu, što meni osobno nije baš jasno... Možda baš zato što mi se čini da je njemu jako bilo stalo do dobrog ugleda i bogatstva (još uvijek mi je u glavi ona scena kada Sofki pokazuje svoju masnu odjeću koju prikriva zbog sramote) pa mi je bilo samim tim i logično da uzme neku bogatašicu. No kada je i uzeo lijepu ženu, očekivala sam da je to onda valjda učinio iz ljubavi, ali ne... on je većinu vremena bio sam, otuđio se.
Pa onda njegov odnos prema Sofki. Bio joj je naklonjen, a opet ju je "prodao" zbog ugleda i bogatstva.
Pokušavam za sve njegove nelogičnosti okriviti "nečistu krv", ali lik me svejedno zbunjuje.
I, za kraj ću možda nešto i lupiti, ali moram to reći... u nekim trenucima sam imala dojam da je na neki čudan način zaljubljen u Sofku, imala sam osjećaj kao da se suzdržava od nečega što možda želi napraviti, ali zna da ne smije. No možda je to samo bila moja mašta.

Still, svakako me zanima što i ti misliš o ovome liku i očekujem neke nove poglede na njega

A možda se raspravi pridruže i neki novi ljudi...

Mita je oličenje sebičnosti. Uvek je sebi na prvom mestu. Sklonio se u Tursku da bi zaštitio sebe i svoj ugled u svom mestu. I nije se vraćao sve dok nije pronašao rešenje za to stanje. Tek onda se setio svoje odrasle ćerke, tek kada je našao način da je iskoristi. Stoji to da ju je voleo dok je bila mala, ali kasnije kad je dolazio u nekim trenucima sam se zapitao isto što i polly: ,,Da li je on ikad pomislio... Hm...''

Čak i kada je žalio Sofku što mora da je uda za seljaka, on je ustvari žalio sebe i svoj položaj - što ON, MITA, mora da da svoju ćerku za seljaka. Sofkine patnje su za njega bile manje od njegovih. Tu se, kao otac, poneo veoma sebično. I koliko god bio obrazovan, ostao je veoma plitke pameti. Umesto da zanemari to šta će svet reći i potrudi se da svoju ćerku i ženu obezbedi sopstvenim radom, njemu je to bilo ispod časti.

Još kasnije, nije posećivao ćerku. Došao je samo kad je trebao da traži pare. I to ne od nje, koja je trebala da mu ih obezbedi, nego od Tomče. Čak sam pomislio, čitajući, da je to uradio planski. Dobio je pare i iz ogorčenja prema ćerci koja je pare zaboravila da im šalje, rekao je sve Tomči pretpostavljajući kakava će njegova reakcija biti.

I pored toga što je Marko pokazao svoju silu i fizički napao svoju ženu, meni je u celoj ovoj priči jedina negativna ličnost Mita. On kao da je iz senke vukao sve konce, i iako nije bio tu veći deo romana sve se vrtelo oko njega i njemu bilo podređeno. Jedini trenutak u kojem je pokazao osećajnost bio je kad je Sofki pokazao svoje iscepano odelo. Čak i tu, on nije žalio nikog drugog do sebe samog.